Студијска посета Пољској

Упознавање других један је од путева за проналажење и откривање себе. На такав пут кренуло је деветоро ученика (Александра Мишић II/3, Андреј Ђурић II/5, Ненад Јашаревић II/5, Урош Јовић II/5, Теодора Даскаловски II/3, Филип Вучић II/5, Ања Шапоњић III/7, Софија Гудурић III/5, Емилија Манојловић III/2) у пратњи две професорке (Биљана Радосављевић и Јелена Бабић), како би обновили пријатељске везе са ученицима и професорима IV општеобразовне гимназије из пољског града Вроцлава.

Најважније смернице за путешествије добили смо од претходне студијске групе, која је у XIII београдску гимназију прва донела вести о културолошким сличностима међу два народа, богатству архитектонских стилова који се преплићу са природним лепотама овог места, као и о задивљујућој срдачности и гостољубљу Пољака. Кажу да је то прва размена између српских и пољских средњошколаца, па је утолико значајнија за обе школе и оба народа.
Откривање знаменитости престонице шлеске области, смештене на обалама Одре и њене четири притоке, текло је напоредо са упознавањем породичних навика и културних обичаја наших домаћина. Поносни на своју националну прошлост, казивали су нам о одсудним историјским тренуцима, због којих је Вроцлав мењао своје име, територију и власт. Осим у архитектури, чешки, аустро-угарски и немачки утицаји, остали су уписани у менталитет становника Вроцлава, навикнутих да живе у мултикултуралној средини и да поштујући своје, уважавају и цене туђе. Надомак старог градског језгра које сведочи о времену када је Вроцлав био један од највећих трговачких центара Средње Европе, налазе се и најстарије катедрале, али и импозантна модернистичка здања. Познат као северна Венеција, град зеленила, стотину мостова, а одскора и град патуљака, са бројним музејима, позориштима, галеријама, концертима и ликовним колонијама, Вроцлав је именован за Европску престоницу културе 2016. године.

Уживали смо у заједничким излетима, дугим шетњама, разнобојним и разноликим грађевинама, уређеним парковима, мостовима, у жамору са препуних улица и у пажњи која нам је била посвећена. Ништа мање занимљиво није било на настави, на часовима астрономије, биологије, хемије, пољског и енглеског језика у једној од најстаријих гимназија у Вроцлаву. Видели смо резултате промена које је донела реформа пољског образовног система, осетили како изгледа слушати предавања у малобројним одељењима, радити у групама и у паровима, повезивати знања из различитих предмета и бити активан током целог часа. Слушали смо о школској церемонији којом завршавају средње образовање и о припремама за матурски испит, за који тврде да је најтежи и најважнији у животу.

Изместили смо се из своје школе, града и земље и упознали један великодушан народ, сличан, али у много чему различит од нашег. Слушали смо о њиховој историји, обичајима и навикама и истовремено се присећали својих. Учили смо мелодије и речи пољских изворних песама и певушили српске да бисмо их показали домаћинима. Рецитовали смо Шимборску и казивали Андрића и спознали да, осим у Београду, април још негде може бити подједнако леп.