Изложбе ученика

                          ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА ЉУБИЦЕ МИРИЋ

У  ликовном осврту на рад Љубице Мирић (II/9), незаобилазно је поменути прочишћеност ауторкине перцепције и суптилно умеће покретања емоција код посматрача.Њени кадрови из живота,често сведени и утишани,носе у себи вредности магичног сликарства (Ђорђо де Кирико) у ткању ликовности и снагу присутности других актера који ће неминовно доћи или су неминовно отишли.Тај феномен “одсутног присуства“ уплетен је у арматуру Љубициног стваралаштва независно да ли је она томе свесно тежила или је то избор њених спонтаних импулса који се никако не могу увести у категорију случајности.

Префињена изнијансираност тонова и сведеност облика пењу спретност њеног извођења на степеник метафизичког.Избори различитих мотива у микроплану, фотографисаних под извесним углом и  одређеним осветљењем, доводе нас у запитаност “а шта је то?“.А “то“ су језгра, код многих, занемарених “животних ситница“ која опомињу да пробудимо респект према свакодневници,јер осликавајући микросвет ауторка нас одважно уводи у космос.А то није “ситница“.

Баш  због  те   Љубичине  смелости  у  одабиру  мотива  и смиреног разумевања тананих вибрација живљења, њено изграђивање пробија темељ само занатског и формира се у правцу сериозног умећа.

Изложба фотографија Љубице Мирић

Анатомија тела

Љиљана Ђурић и Лука Малеш,ученици II/9,као полазници ликовне секције,личним ентузијазмом и преданошћу која уме да изненади,показали су афинитет према академској студији људског тела и техничком озбиљношћу извођења потврдили су висину својих могућности.
Полазећи од упознавања проблематике студије Скопасове грчке главе указала се потреба за анализом и бољим познавањем људског тела.
Правећи избор путева истраживања обоје су били препуштени интуитивном импулсу толико неопходном у уметничком узрастању.Та тајанствена и недокучива водиља задржала их је на овој трагатељској платформи, оној са које се спонтано отварају врата свих осталих зрелих, промишљених и осмишљених стваралачких и ликовних решења.

Анатомија тела

                  ЧУВАРИ КАПИЈА БУДУЋНОСТИ

Када посматрамо цртеже Вукашина Марковића из II/6 намеће се утисак да је стварање оваквог света забаве његова велика пасија.

Лутање  улицама  фантастичног, надреалног  света   са јунацима као футуристичким ратницима, у ствари је одбљесак једне давне тежње за савршенством, универзалним дељењем правде, победом над силницима, лучезарним тријумфом…

Дочаравање замишљеног света проистиче из Вукашиновог очигледног поседовања осећаја за пропорцију  и квалитет линије. Иако се за сада развија без педагога,препуштен сам себи, он врло успешно савладава тешкоће цртачке технике коју му намећу правила стрипа.

Паралела са његовим начином изражавања може се наћи  у  делима сликара медијале ( Драгош Калајић,Оља Ива

њицки). Ти надјунаци, сада блистави неохероји, преузети од старогрчких идеала лепоте, граде нови канон преувеличаних људских пластичних облика и охлађених израза лица који фигурирају на платнима медијале, присутни су и у Вукашиновом цртежу.

Његова даровитост указује на то да би млади аутор могао да се искаже и у другим областима цртачког и графичког умећа. А да ли ће га његово стваралачко сазревање одвести у друге ликовне пределе или ће остати у овом, зависиће највише од његових интересовања.

Чувари капија будућности

       ПУТОВАЊЕ КРОЗ РАДОСТ

Нађа Радојчић (II/9), збирку својих сликарских корака потврдила је у својој тринаестој години. Те 2оо6. године излагала је радове у Центру за културу и спорт “Шумице“ као и у Дечијем културном центру града Београда. Радови са тих изложби настали су током  2оо5. и 2оо6. године. И тада се као и данас бавила техником пастела.

Њен избор су радост и игра. Видети свет онаквим каквим жели да га види: дечије, ведро, без жеље да се одрасте. Као  истргнуто из сликовнице детињства, нетремице да се гледа пред спавање. За снове у боји. Да, за то се определила Нађа. У симболу, стилизовано, она дочарава своје љубимце уз помоћ њој својствене перцепције као кроз провидне, шарене папире. У рингишпилу такве радости она је својим  кредама дочаравала сунчане пределе Африке, Грчке, Србије кроз предмете који асоцирају на југ.

Посебно је   занимљив   циклус  у   коме тада  Нађа-

-дете сагледава Бога. Као да га прикључује фамилији фасцинантних скулптура са Лепенског вира. Она нема Његову дефиницију, али као да га присно познаје. Како је танка линија између отворености и тајанства!

У овом првом циклусу пастела доминирају боје интензивне од јарке светлости. Данас је њена тематика сведена на апстрактни симбол и орнамент. Усхићеност постоји и даље, али се мало притајила. Сада је ту и трансформација да  и она путује са Нађом – кроз време.

Путовање кроз радост

           ЗАПИСИ СКРИВЕНИХ НЕМИРА

                     За Вука Васиљевића и Марка Вељковића из II/6

У   дну   учионице,  два   младића   непрестано   нагнути над  једним  листом папира. Насмејани, решавају  чудесан ликовни ребус. За  посматрача помало нејасно.  Константна комуникација у на час опуштеној, на час емоцијом набијеној преданости. Не може, а да се не помисли да имају свет само за себе, и не може, а  да се не осети жеља да им се бар мало приближи.

Затим следи необично откриће:чудесан свет на листовима свеске осликан хемијском оловком. Један лист, два пара руку. Једна идеја, две главе..Једно дело, једна мисао. Ово збуњује и усхићује.

Све што настаје цеди се из школе душе и исцртава по диктату центра за маштање. Вук и Марко из дубине несвесног сместили су се у саће ониричног и фантастичног.

Први утисак  при посматрању  слика – цртежа  ствара  емисију енергије зачауреног, скривеног, прикривеног, напаћеног и ужасног. Опрезан посматрач помислио би има ли  ту  недопустиве глорификације  деструктивног. Из разговора  са  Марком и Вуком та  претпоставка отпада. У њима је, напросто, отворена  једна комора која код већине  других људи станује у дну бунара за потискивање. Ова потреба да се баве причама из бунара може се приписати младости, преиспитивањима, крхкој осетљивости за неправду, жељи да се каже, да се укаже. Можда може.

Галерију исликавања таквих нимало лепих, врло одбојних, испреплетаних бића наћи ћемо у делима Боша, Дирера,Гоје. Шта их је гонило да преносе те чудне одразе стварности из огледала своје подсвести? Остаје тајна.

Постоји  “тамо“, и  “овде“  постоји. Овде   остају следбеници. Вук и Марко, или Марко и Вук, овладавају све спретнијим  извођењем својих светова. И још нешто. Поседују ноншалантну дисциплину. Поседују таленат. Радост  стварања поседују.  И посебност поседују. Поседоваће и катарзу, али тада то неће бити у дну учионице.

Записи скривених немира

рецензије и стручни коментари

 проф. лик. културе

  Гордана Иветић