Филозофска секција

Филозофска секција петак 23.12.2011. у 19. 15 преузми ПДФ
Aristotel – Nagovor na filozofiju

У нашој школи од школске 2004/05. године активно ради филозофска секција – дебатни клуб. Сесије дебатног клуба одржавају се у библиотеци школе неколико пута месечно. Дебатни клуб је место где ученици и професори критички промишљају стварност, разматрају актуелне теоријске и друштвене проблеме. Ученици се вежбају у техникама наступа, аргументовања и оповргавања, а идеја водиља је учење толеранцији, поштовање различитих мишљења и остваривање идеала античког диа-логоса, у коме самосвојне и аутономне јединке размењујући мишљење и анализирајући различита становишта покушавају да проникну у, често врло комплексне, филозофске, религијске, социолошке и егзистенцијалне теме. Теме за дебату се договарају и зависе од интересовања и жеља самих ученика. Тенденција дебатног клуба је да буде динамична јавна трибина која би укључила велики број ученика, али и компетентних саговорника, стручњака из различитих области. Полазећи од једног од највећих прoблема наше јавне, културне и политичке сцене, а то је одсуство истинског дијалога, дивљање искључивости, кича и идеолошких образаца, ученици и професори на дебатном клубу вежбају структурисање и интенцију изношења става, упознају се са реторичким техникама и начинима избегавања пропагандних и манипулативних заслепљивања. Дебатни клуб је отворен и за продубљена теоријска питања, где ученици на текстовима које су претходно добили, вежбају начине тумачења научних текстова и тиме добијају неопходне херменеутичке вештине које су им од велике користи у каснијим фазама школовања. У том смислу он има филозофски карактер и у функцији је самообликовања младих људи, неговања слободе духа и храбрости заузимања становишта, ма колико осетљива тема била по среди. Неке од теме којима смо се бавили у протеклом периоду су:

  • Платонов дијалог „Критон“
  • Дејвид Хјум „О академској или скептичкој филозофији“
  • Барух де Спиноза „Теолошко-политички трактат“
  • Иманул Кант „Вечни мир“
  • Теодор Адорно „Чему још филозофија“
  • Славој Жижек „Психоанализа у Критичкој теорији друштва“
  • Хераклитови фрагменти
  • Ханс Георг Гадамер „Уметност као симбол“
  • Николај Александрович Берђајев „О суштини историјског“
  • Пројекција документарног филма о Фридриху Ничеу
  • Гостовање проф. др Александра Гордића, професора на предмету „Филоозофија науке“ са катедре за филозофију Филозофског факултета у Београду
  • Ђордано Бруно „Пети дијалог“ (ренесансна филозофија)
  • Гостовање проф. др Љиљане Раденовић, професора на предмету „Увод у филозофију“ са катедре за филозофију Филозофског факултета у Београду
  • Слободан Жуњић „Филозофија и теолошко мишљење“

Претходних година одржани су циклуси дебата са темама: „Еутифрон“, „Чему још филозофија“, „Похвала уметности“, „Егзистенцијализам је хуманизам“, „Знак, означитељ, писмо“. У оквиру секције приказани су и филмови о Славоју Жижеку и Жан Пол Сартру. Планира се и припрема школског такмичења у дебатама и слање екипе гимназије на такмичења.

  • #1 Aristotel
    постављено пре 1 године

    „Корени су образовања горки, а плодови слатки“ :-)

  • #2 Петар Христовски
    постављено пре 1 године

    Трипут ура за секцију:)

  • #3 Zlatokosa
    постављено пре 1 године

    cemu jos filozofija? molim savremene odgovore

    • #4 Петар Христовски
      постављено пре 1 године

      “Живот појединаца и заједница не уобличава се само према његовим нужностима и судбини, већ увек и према снази идеја које у њему имају водећу улогу. Идеје су снаге духа, оне припадају царству мисли, а мисао има своју властиту дисциплину и своју критику – филозофију. Стога је филозофија позвана да мисаоно обухвати оно што је данашње и актуално и да сарађује на ономе што треба чинити.” – Николај Хартман (1882-1950)

  • #5 Bojan Vuckovic
    постављено пре 1 године

    Filozofija, u modernom, duhovno opustosenom svetu, bez milosti treba da unistava sve sto je surogat dubokog promisljanja. Sam „potrosacki svet“ ne bi bio toliko opasan kada ne bi gradio i svoj „duhovni svet“, kao podrsku i izvor propisanog mentaliteta – u knjizevnosti, filmu, muzici. Filozofija je najvazniji strazar koji ne sme da dopusti da najdublji misaoni tokovi budu skrenuti ka vladavini profiterske svesti i konkretnog, izracunljivog, uprosecenog. Poezija, ipak, nema tu snagu. Svedena je na manje grupe posvecenika, sa malim tirazima. Filozofija je univerzalna, obraca se u isti mah svim umetnostima, naukama, sarolikim citalackim grupama, i vrsi jak uticaj. Zato mislim da je uloga filozofije danas PRESUDNA!

  • #6 Vucko
    постављено пре 1 године

    Zamrla svaka diskusija! Svidja se filozofima da im neko hvali filozofiju! Izgleda da to nije pedagoski. Pa, dobro, onda cemo malo da trazimo senke… Recimo,otkud vam samouverenost da mislite da ste „pozvani“ da tumacite svet, da li se postavljate iznad tog sveta? E, ‘ajde sad, odgovorite!

    • #7 Tathandlung
      постављено пре 1 године

      „Филозофи су до сада само тумачили свет, a ствар је у томе да се он промени“. – Карл Маркс

      Филозофи су се одувек осећали позваним и „п(р)озваним“ да тумаче свет, а иза тог херменаутичког напора се увек прикривала намера да се из корена измени постојећи или створи нови „изокренути свет“.
      На крају смо као, што примећује Ниче, постигли следеће: „Укинули смо прави свет: који је свет преостао? Привидан можда?… Али, не! Заједно са правим светом укинули смо и привидан!

  • #8 Вучко
    постављено пре 1 године

    Какву свест може да има атом који мисли о телу којем припада и о свету који га окружује? Да ли мора да убеди себе како је изнад тог света? Или да закључује на основу онога што му је доступно? Извињавам се због ових питања које, сигурно, лаички постављам, али само желим да “дувам у жар“. Да ли “атом који мисли“ може да доживи такав “интуитивни бљесак“ да одједном види обрисе целине? Уосталом, шта би била филозофија без нерешивих питања? Ух!

    • #9 Tathandlung
      постављено пре 1 године

      „Атом који мисли“ може се упоредити са Лајбницовим монадама. Свака монада се разликује по перцeпцијама, док оне најмудрије „монаде-филозофи“ поседују аперцепцију (свест) и једине имају јасне и разговетне представе. Свака монада види обрисе целине јер представља „огледало читавог универзума“. Ако претпоставимо да „паметни атоми“ промишљају свет милионима година, онда су наша умовања ништавна, тако да ме не би чудило да ускоро не одлупче да се реше оваквих дубокоумних спекулација и поцепају.

  • #10 Вучко
    постављено пре 1 године

    Променити свет? Има ли неки лакши задатак? Угодније ми је да мислим о Њему!

  • #12 Петар Христовски
    постављено пре 1 године

    „Први услов који човек мора испунити, да би се могао бавити филозофијом, јесте смелост да гледа истини у очи и да верује у моћ духа. Пошто је човек духовно биће, то он може и сме сама себе сматрати достојним онога што је најузвишеније, а што се тиче величине и снаге његовог духа он једва може замислити колике су оне; и задахнут том вером он неће наићи ни на шта што би било тако грубо и круто да му се не би открило. Суштатство универзума које је најпре скривено и затворено нема у себи никакве силе којом би се могло одупрети човеку задахнутом храброшћу у његовој тежњи за сазнањем; оно се пред њим мора отворити и показати му своје обиље и своје дубине ради његовог уживања у њима“. Георг Вилхелм Фридрих Хегел (1770-1831)

  • #13 Вучко
    постављено пре 1 године

    Искрено, не верујем толикој самоуверености, макар била и Хегелова. Смета ми реч МОРА. Да ли она скрива, можда, његову несигурност. А чини ми се да је управо несигурност најдрагоценија особина за свакога ко пожели да тумачи тајне света. Можда ће се понешто, онда, и отворити…

  • #14 Вучко
    постављено пре 1 године

    Па,где сте филозофи? Знам, склонили сте се негде, па филозофирате! Дајте мало и нама “обичнима“ да ослушнемо ваше мисли…